Biljni Sir – Prevara Kupaca

Biljni sir prerušen u Fetu

U Srbiji se masovno prodaje “kravlji” sir koji je ustvari mesavina uvoznih biljnih sireva niskog kvaliteta. Drzava ne reaguje jer inspekcija proverava samo mikrobiološku ispravnost proizvoda koji se uvoze, jer Srbija nema laboratorije koje bi mogle da proveravaju sastav sireva.

Jeftini „sirevi” koji imitiraju kravlje sireve (najčešće feta sir) od sastojaka imaju svega osim mleka preplavili su tržište Srbije.

Na pijacama, posebno u južnoj i istočnoj Srbiji i u supermarketima u Beogradu plagijati belog sira prodaju se po niskoj ceni (od oko 200 dinara/kg) pri čemu prodavci ne obaveštavaju kupce da je reč o mešavini mlečnih proteina i biljnih ulja nepoznatog porekla.

Ovi jeftini sirevi nepoznatog sastava stižu u Srbiju putem šverca sirovina i gotovih proizvoda iz Bugarske. Pored šverca ovaj proizvod se sve češće pravi u domaćim mlekarama jer zbog pristupačne cene ima dobru prođu kod kupaca.

U posednje vreme naši mlekari upozoravaju da je otvoren i veliki broj nelegalnih radionica u Srbiji u kojima se sintetiše biljni “sir” i plasira na tržište bez bilo kakve kontrole sastava, kvaliteta i mikrobioloskog stanja. Ilegalni proizvođači tehnologiju proizvodnje i inženjere poizvodnje uvoze iz Bugarske u kojoj je početkom godine otkrivena afera sa masovnom proizvodnjom i distribucijom sira od palminog ulja.

Osim obećanja države da će oformiti radnu grupu i rešiti ovaj problem, za sada ništa nije preduzeto, a na tržištu je svakim danom sve više ovakvih proizvoda. Reč je o obmani kupaca jer im se nudi proizvod koji u stvari nije sir i trebalo bi da se deklariše kao mešoviti proizvod.

U proizvodnji bugarskih sireva koriste se biljne masti kao što je palmino ulje ili delimično hidrogenizovane biljne masti.

Švercovani proizvod koji se nudi našim mlekarama je veoma jeftin pri nabavci 1,25 evra po kilogramu, ali dok dođe do potrošača cena kilograma dostiže vrednost i od 300 dinara. Toj ceni legalni proizvođači sira ne mogu da pariraju, pa su primorani da prekidaju svoju proizvodnju otvarajući još veći prostor za švercere.

Problem je i legalan uvoz. Naime trenutno se mešavina raznih komponenti (koje nemaju veze sa prirodnim sastojcima sira) pri uvozu u Srbiju deklariše kao „bugarski sir” ili „delikates“ bez jasnih i uočljivih obaveštenja potrošaču o kakvom je proizvodu reč. Sastav “bugarskog sira” pri uvozu je nepoznat, ne zna se koliko sadrži palminog ulja, hidrogenizovane masti, fosfata, nitrata, nitrita, emulgatora, sojinog brašna – jedino se pouzdano zna da u njemu nema mleka.

Na ovaj način potrošači se dovode u zabludu pa tako niska cena lažnog sira postaje jedini faktor odlučivanja prilikom kupovine.

Zbog ovakve situacije na tržištu i smanjene kupovne moći prosečnog kupca mnoge male mlekare na jugu Srbije odustaju od tradicionalne proizvodnje sira i prelaze na proizvodnju mlečnih proizvoda bez mleka da bi opstali na tržištu.