Kreditni biro

Šta je kreditni biro ?

Kreditni biro je centralni nacionalni registar podataka o novčanim obavezama pravnih i fizičkih lica prema poveriocima i o njihovoj urednosti u izmirivanju tih obaveza. Kreditni biro je institucija Udruženja banaka Srbije. Podaci se ažuriraju na dnevnoj osnovi, a dostavljaju ih sve banke, davaoci lizinga, državne agencije i fondovi. Institucije koje dostavljaju podatke su odgovorne za tačnost i ažurnost podataka koji se iskazuju u izveštajima.

-Izveštaj Kreditnog biroa sadrži sve podatke o tekućim i potencijalnim obavezama građana i pravnih lica. Pod tekućim obavezama podrazumevaju se obaveze po osnovu kredita, kartica, dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu, obaveze po osnovu lizinga, kao i obaveze po osnovu aktiviranih jemstava. Potencijalne obaveze predstavljaju Podaci o datim jemstvima (žiranti) po kreditima drugih građana.
Ovo znači da sem ovih podataka Kreditni biro u svakom momentu vodi evidenciju i o tome da li je neko uredan ili neuredan platiša. Po izveštaju Kreditnog biroa smatra se da ste uredni platiša ukoliko svoje obaveze izmirujete u roku do 60 dana od dana dospeća obaveze. Iako je rok od 60 dana period nakon koga se dug registruje u kreditnom birou, banke svoje klijente već dan nakon propuštene uplate zovu i podsećaju da imaju neizmirenih obaveza. Kreditnom birou se prijavljuju obaveze koje nisu izmirene duže od 60 dana.
Podatke o građanima banke i ostale institucije dostavljaju Kreditnom birou na osnovu sporazuma potpisanog sa Udruženjem banaka Srbije, a svi podaci su potpuno zaštićeni tretmanom poslovne tajne.

Naplata dugova i uterivači dugova

Naplata dugova u Srbiji postaje sve agresivnija. Zaostali dugovi veliki su problem i mnoge firme ne mogu da ih naplate od građana, pa pribegavaju različitim metodama „ubrzanog naplaćivanja”.
Kako se za male iznose kompanijama ne isplati da tuže dužnike (prema nezvaničnim informacija za dugove manje od 30.000 dinara tužba je neisplativa) ima i onih koji se služe slabom informisanošću građana. Tako je jedna od kompanija, koja prodaje robu preko kataloške prodaje, dužniku zapretila da će njegov dug (manji od 5.000 dinara) proslediti Kreditnom birou.
Postavlja se, međutim, pitanje ko uopšte može zaduženja građana da prosleđuje ovoj instituciji, kao i ko sve ima uvod u te podatke. Osim toga, kruže i dezinformacije da se sva naša dugovanja prema mobilnim operaterima beleže takođe u Kreditnom birou.
Iako se u poslednje vreme priča da pristup podacima iz Kreditnog biroa imaju čak i prodavci u maloprodaji, to nije tačno.
Uvid u podatke može imati samo građanin i banka, odnosno institucija koja pruža finansijsku uslugu. Izveštaj se može dobiti samo na osnovu potpisane saglasnosti klijenta finansijskoj instituciji koja pruža.  Jednom potpisana saglasnost nije trajna i može se opozvati. Gradjani lične izveštaje mogu dobiti na sajtu kreditnibiro.com.

-Povlačenje izveštaja iz Kreditnog biroa tehnički može obaviti samo ovlašćeno lice u banci ili drugoj instituciji koja ima potpisan sporazum sa Udruženjem banaka Srbije. Prilikom podnošenja zahteva za kredit ili neke druge usluge, klijentu se obrazac saglasnosti na potpis uručuje lično u banci – poručuju iz Kreditnog biroa.
Oni dodaju da banke, lizing kompanije i državni fondovi šalju podatke o klijentima u Kreditni biro i koriste izveštaje Kreditnog biroa, dok mobilni operateri, Dajners i Državna lutrija Srbije samo koriste izveštaje Kreditnog biroa.
Iako je najavljeno da će Kreditni biro beležiti i dugovanja prema mobilnim operaterima, to još uvek nije moguće.
Pri stupanju u poslovne odnose sa novim klijentom svaka banka zahteva izveštaj Kreditnog biroa, koji može dobiti elektronskim putem isključivo uz potpisanu saglasnost klijenta.

Neuredni dužnici

Kreditni biro je institucija koja je osnovana kao podrška zdravom i uspešnom bankarskom i finansijskom sistemu koji se pre svega zasniva na finansijskoj disciplini i prihvatljivim zaduženjima.
Podaci iz Kreditnog biroa su apsolutno tačni i precizni jer većina institucija dnevno dostavlja potrebne podatke. Istovremeno, Kreditni biro je „čuvar naših novčanika” jer nas čuva od prezaduženosti.
Svi koji svoje obaveze nisu izmirili u roku od 60 dana u Kreditnom birou se vode kao neuredni dužnici. Podaci o nastaloj docnji čuvaju se tri godine nakon poslednje prijave docnje Kreditnom birou, odnosno nakon izmirenja ugovornih obaveza. Ovo znači da su vam šanse za korišćenje neke od finansijskih usluga u naredne tri godine maksimalno smanjenje, odnosno da u većini slučajeva banka neće hteti da vam odobri kredit, pozajmicu ili karticu. Bitno je napomenuti da odluku o odobrenju usluge ili odbijanju ne donosi Kreditni biro, već banka, odnosno finansijska institucija.
Kako u Kreditnom birou ne postoje podaci o prihodima klijenta, niti postoji mogućnostuvida u stanje na računima građana, Kreditni biro ne može da učestvuje u donošenju odluke o odobrenju ili odbijanju nekog zahteva.

Ko sve šalje podatke o zaduženjima i ko može tražiti vaš izveštaj

Korisnike usluga Kreditnog biroa su institucije koje šalju podatke o klijentima Kreditnom birou i oni koji su samo korisnici izveštaja iz Kreditnog biroa.

U prvoj kategoriji nalaze se banke, lizing kompanije i državne agencije i fondovi: Aik banka, Alfa bank Srbija, Banka Inteza, Počnanska štedionica, Kredi agrikol banka, Kredi ( bačka, Čačanska banka, Dunav banka, Erste bank, Eurobanka, Fkndomzstnk banka, Hipo alpe adrija banka, Jubmes banka, JSBC banka, Komercijalna banka, Marfin banka, Moskovska I banka, NLB banka, Oportuniti banka, OTP banka, Pireus banka, Privredna banka Beograd, Prokredit banka, Rajfajzen banka, Razvojna banka Vojvodine, Sberbanka, Sosijeteženeral banka, Srpska banka, Unikredit banka, Univerzal banka, Vojvođanska banka, CA lizing Srbija, Erb lizing, Hipo alpe adrija lizing, Inteza lizing, Lipaks lizing, Nbg lizing, Nlb lizing, Pireus lizing, Porše lizing, Prokredit lizing, Rajfajzen lizing, S-lizing, Sogelease, Unikredit lizing, Vb lizing, Zastava istrabenc lizing, Fond za razvoj RS, Fond za razvoj AP Vojvodine i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza.

U drugoj kategoriji su mobilni operateri „Telekom Srbija”, „Telenor”, VIP i ostali korisnici izveštaja „Dajners klub internešenel” i Državna lutrija Srbije. Dakle samo ove institucije i kompanije mogu koristiti usluge Kreditnog biroa i to u skladu sa potpisanim sporazumom sa Udruženjem banaka Srbije.

You may also like...

1 Response

  1. fake tattoos каже:

    Great, thanks for sharing this blog.Thanks Again.

    [Odgovor]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *